Slika

Gorak ukus poljupca
Ostao na usnama.
Slana kap na obrazu,
Razmazana prstima.

Šta ako?

“Ne zaljubljuj se u mene.“, rekla je, dok joj je provlačio prste kroz pozlaćene uvojke. Gledao ju je očima deteta, želeći da produži trenutak nežnosti u beskonačnost. „Nisam ja zaljubljen u tebe, ja te volim.“, odgovorio je tiho i spustio joj usne na čelo. Žmureći, maštao je kako se drže za ruke i šetaju njegovim rodnim krajem, ili plutaju čamcem na površi Jadrana dok poslednji zraci sunca izmiču za gorom. Ona je nemo zurila u mrlju na zidu pitajući se otkud oni ovde i šta ona želi od svega. Znala je da joj prija, na neki čudan, neobjašnjiv način i da kad god je pokušala da ode, nešto ju je sprečilo. Kao da su neke nevidljive sile želele da ostane baš tu, kraj njega.

Kraj jedne drame

Ne mogu više. Istina.. Laž.. Kažeš da se menjaš ali tvoji postupci crtaju istim koracima kao pre. Utabanim putevima pokušavaš se opravdati, vezati me da ne odem, iako to uporno poričeš. Čemu negacija kada smo oboje svesni obmane čak i pod spuštenim roletnama? Nije mi potrebna svetlost dana da progori kroz veo tvojih tajni, nesigurnosti i grčevitog straha. U stvari, to nije veo, to su neprobojni bedemi koje si godinama slagao do tačke kada od njih više ne možeš disati. Ni gledati. Govoriš kako si predamnom otvoren, čitaš me kao knjigu ali i dalje se pokušavaš služiti starim trikovima. Izvrćeš moje reči, tuđe. Vidiš i čuješ samo što ti odgovara, praviš se neveštim i naivnim kada si izazvan pred licem istine. Praviš se da ne razumeš, da ne znaš u čemu leže tvoje greške.